Dejan Stojiljkovic - Duge noci i crne zastave Audio Knjiga Download
Dejan Stojiljkovic - Duge noci i crne zastave Audio Knjiga Download
Trejler za knjigu „Duge noci crne zastave" Dejana Stojiljkovica
Opis knjige Dejan Stojiljkovica - Duge noci i crne zastave
Oluja se priblizava... I tri viteza joj krecu u susret. Prvi da bi sacuvao tajnu svog gospodara, drugi da bi dobio ruku žene koju voli, a treci da bi zario bodež
u samo srce te oluje...
Prolece 1386. godine. Granice Srbije potresaju upadi osmanlijskih pljackaskih hordi. U jednom takvom prepadu,
brzi osmanlijski konjanici uspevaju da iz pogranicnog manastira ukradu kivot cija je sadržina poznata samo srpskom
knezu Lazaru Hrebeljanovicu. Lazar odlucuje da posalje poteru i za taj zadatak bira dvojicu pripadnika viteškog Reda Zmaja
– svog kuma, toplickog vojvodu Milana, i njegovog pobratima, cuvenog macevaoca Ivana Kosancica. Njima se pridružuje i mladi,
svojeglavi vitez Miloš Obilic, koji je zaprosio ruku najmlade Lazareve kceri.
Trojka krece u potragu prateci krvavi trag pljackasa – od Lazareve prestonice Krusevca do Prilepa gde ih ceka stari prijatelj,
kraljevic Marko Mrnjavcevic. U Prilepu nalaze trgovca starinama za koga se prica da je u dosluhu sa demonima. U isto vreme,
silna osmanlijska vojska ceka utaborena kod Serdike, a kada glasovi predaka šapnu na uvo emiru Muratu da je kucnuo cas, on se
odlucuje na pokret. Prvo na udaru je pogranicno utvrdenje Pirot, ciji je kapetan Lazar Music, knezev rodak, resen pre da umre nego da Osmanlijama preda tvrdavu.
Na samoj granici hriscanstva, na bedemima ispred kojih se vijore crne zastave i ratni bubnjevi odjekuju u dugim nocima, bitka za kapije Evrope moze da pocne.
Likovi Duge noci i crne zastave
Knez Lazar
Knez Lazar - Sin Pribca Hrebeljanovića, velikog sluge na dvoru Dusana Silnog. Rodio se u Prilepcu kod Novog Brda i jos u ranoj mladosti postao dvorski sluzbenik,
prvo na Dusanovom a potom i na Urosevom dvoru. U Urosevoj službi je ostao do 1365. godine, kada je Uros za savladara dobio Vukasina Mrnjavcevića. Od te godine,
Lazar se javlja kao jedan od petnaestorice velikaša koji su se osamostalili na teritoriji nekadašnjeg Dusanovog carstva, prema zapisima iz tog doba, imao je oblast u okolini
Rudnika. Od tada nosi titulu kneza, ona je glasila: „Stefan Lazar, knez i samodrzavni gospodin Srba i Podunavlja i Primorja.“ Bio je ozenjen Milicom, kcerkom kneza Vratka, koja j
je bila od nemanjićke loze, po Vukanu, sinu Stefana Nemanje. Ucestvovao je u građanskom ratu koji je podelio srpsko carstvo nakon smrti Ducana Silnog i iz njega, nakon rasapa
velikog cupana Nikole Altomanovica, izasao kao najmoćniji velikas. Za prestono mesto je izabrao Krusevac gde je sagradio jako utvrđenje. Odrekao se prava na srpski presto u korist
Tvrtka I, iako je na njega imao pravo zahvaljujući krvnim vezama svoje supruge Milice sa lozom Nemanjica. Država kneza Lazara prostirala se između tokova Save i Dunava na severu,
Timoka na istoku, Drine na zapadu i Binicke reke na jugu. Zasluzan je za skidanje anateme koju je na srpsku Crkvu bacila Carigradska patrijarsija, kao i za konacno izmirenje dveju crkava.
Uopdte uzev, knez Lazar je imao najvecu podrdku od srpske Crkve od svih velikada toga vremena, toliko da ga je sama Crkva smatrala nosiocem kontinuiteta vlasti potekle od Nemanjica i
nezvanicnim naslednikom carske krune. Otud je u narodnoj epici i predanju Lazar cesce pominjan kao car nego kao knez. Među prvima je uvideo opasnost od najezde Osmanlija i porazio
ih je u dva navrata, prvo na Dubravici kod Paracina a zatim na Pločniku. Treci sudar sa njima na Vidovdan 1389. godine pokazao se kao koban po njega. Poginuo je u samoj bici, prema jednoj
verziji, prema drugoj – zarobljen i pogubljen po Bajazitovom naređenju. Ta njegova mucenička smrt uvela ga je ne samo u red svetaca vec i među omiljene srpske istorijske licnosti.
Murat I
Murat I - Mlađi sin Orhana Gazija koji je na tron dosao nakon pogibije svog starijeg brata Sulejmana. Nosio je nadimak Hudavedigar sto znaci Pravedni. Murat je znacajan po tome sto je bio prvi osmanski vladar
koji je sa svojom vojskom zakoracio na tlo Evrope ili Rumelije, kako su Osmanlije nazivali Evropu (Rumelija znaci doslovce zemlja Rimljana). Bio je veoma uspesan vojskovođa i za kratko vreme je osvojio znatne
teritorije. Nakon sto su pred njegovom vojskom pale tvrđave Nebet, corlu, Mezeli i Burgas osvojio je i Didimotihon, rezidenciju Jovana Kantakuzina. Jedrene, koje ce postati njegova evropska prestonica
Murat uzima 1361. (prema nekim hroničarima 1369. godine). U prvoj polovini 1371. Murat prelazi u Malu Aziju što koriste srpski velikaci – despot Ugljesa Mrnjavcević i njegov brat kralj Vukasin Mrnjavcevic
Ta velika srpska vojska (prema nekim procenama bilo je oko 70.000 ratnika) docivljava strasan poraz 26. septembra 1371. kod Cernomena na reci Marici. Nakon toga su Makedonija i hrisćanske zemlje
iza nje bile potpuno otvorene za dalja Muratova osvajanja. Posle pada zapadne Bugarske Romejsko carstvo (Vizantija) postaje njegov vazal. U prolece 1386. emir Murat krece u pohod na Srbiju koji ce se
pokazati kobnim po njega. Pohod je u pocetku imao uspeha i usledila su osvajanja Pirota i Nisa, posle kojih velika turska vojska predvođena Muratom ulazi u uski dzep u slivu reke Toplice blizu mesta
zvanog Plocnik. Tamo dozivljavaju katastrofalan poraz koji im nanose srpski knez Lazar i njegovi vazali. Prema nekim izvorima iz tog doba, poraz je bio tako veliki da su Turci u toj bici izgubili dve trecine
vojske a sam sultan se spasao begom u zadnji cas. Ovo je znatno usporilo osmanlijsku ekspanziju na zapad, ali Murat odlucuje da ponovo krene na Srbiju tri godine kasnije. U boju na Kosovu 1389. godine
gine zajedno sa svojim sinom Jakubom Celebijom, nakon cega ga na prestolu nasleđuje sin Bajazit. Za Murata se pogresno veruje da je osnovao korpus janjicara, takođe, zanimljiva cinjenica je da je bio
nepismen, potpisivao se na dokumenta tako sto bi umocio dlan u mastilo i ostavio otisak na hartiji. Nije voleo ucene ljude i mnoge od njih je proterao iz carstva. Bio je prekaljeni ratnik, odlican strateg,
strog ali pravedan vladar, predan veri i širenju carstva. Sahranjen je u Brusi gde pocivaju i njegov otac i deda.
Ivan Kosancic
Ivan Kosancic- Kosanicki vojvoda Ivan, sin Ognjena Kosancica, viteza iz pratnje Dusana Silnog. Kosancic je bio najbolji macevalac u srpskoj vojsci, poznat i po osobenom nacinu borbe sa dva maca –
dugim i kratkim. Bio je poznat i kao Zmaj od Radana, sto se dovodi u vezu sa njegovom pripadnosću viteškom Redu Zmaja ili Redu Svetog Đorđa. U narodu se zbog njegovih sposobnosti verovalo da je od
vilinskog roda, da je neranjiv i da govori nemust jezik. Kosancić je bio izuzetno obrazovan, govorio je tečno nekoliko jezika, od svih srpskih vitezova on je najbolje poznavao Osmanlije, njihove obicaje, zakone,
vojnu taktiku... Kosanciću se pripisuju epiteti slični onima koje je imao Sveti Đorđe i ostali sveti ratnici. Takođe, prisutne su i analogije sa starim slovenskim paganskim bozanstvima. Kosancić je bio jedan od
dvanaestorice vitezova koji su predvodili napad na turskog sultana u Kosovskoj bici.
Milos Obilic
Milos Obilic - Mladi i svojeglavi branicevski vojvoda koji nije bio plemenitog porekla ali je plemicko dostojanstvo stekao svojom hrabroscu i pozrtvovanjem na bojnom polju. Prema predanju, Obilic je
bio verenik Olivere Hrebeljanovic i njihovo vencanje se nije desilo zbog tragedije na Kosovu. Ucestvovao je u opsadi Pirota i Niša. Prema nekim navodima, njegova je bila ideja da se Muratova vojska
uvuce u uski dzep kraj korita Toplice i da se primeni taktika slicna onoj koju su koristili Germani protiv rimskih legija u Teutoburskoj šumi. U samom boju, koji je bio najveći osmanlijski poraz u njihovoj
dotadašnjoj istoriji, Milos je bio teško ranjen. Postoji predanje da je Milos bio u zavadi sa Vukom Brankovićem i da je njihovo rivalstvo imalo kobne posledice po srpsku vojsku u Kosovskoj bici. Jedna
verzija kosovske legende kaze da je Milos ubio Murata na prevaru, glumeći predaju, druga, koja je verovatnija, govori o odvaznom proboju grupe vitezova u centar osmanlijske vojske gde su ovi predvođeni Obilicem
uspeli da dođu do samog sultana i ubiju ga. Jedna lepa legenda iz Toplice kaze da je Milos preživeo Kosovsku bitku i da je tesko ranjen umro sledeceg dana u narucju svoje verenice Olivere.
Milan Toplica
Milan Toplica - Toplicki vojvoda i jedan od Lazarevih „gospodara granice“. Bio je pobratim Ivana Kosancica i knežev kum.
Poznat i kao Zmaj od Toplice, Milan je vazio za jednog od najboljih strelaca svoga vremena. On i Ivan Kosancić bili su pobratimi.
Narodna epika ga pamti kao visokog coveka i Ivanovog saputnika prilikom uhođenja Turaka pre Kosovske bitke. Prema jednog drugom predanju,
Milan je usao zajedno sa Obilićem u Muratov sator kao prevodilac i zajedno sa njim poginuo. Legenda takođe kaze da je neimenovana Kosovka devojka bila Milanova verenica.
Vuk Brankovic
Vuk Branković - Zet kneza Lazara, gospodar Pristine, Vučitrna i Trepce, sin sevastokratora Branka Mladenovica, koji je vladao u Ohridu i bio u sluzbi Urosa Nejakog. Bio je znacajan oblasni gospodar i po snazi i moci gotovo izjednacen
sa Lazarom. Ucestvovao je s njim u Kosovskom boju 1389. gde mu je pripisana navodna izdaja, sto, naravno, nije utemeljeno, kao i njegova zavada sa Milosem Obilicem. Nakon Kosovske bitke dugo se odupirao Turcima, ali ga je
Bajazit konacno prognao sa njegovog poseda negde oko 1396. godine. Izvori nepouzdano govore o vremenu i mestu njegove smrti, prema nekima umro je u turskom ropstvu, prema drugima je umro na Svetoj
Gori gde mu se zamonasio brat.
Olivera Lazarevic
Olivera Lazarevic - Najmlađa kci kneza Lazara i kneginje Milice, rođena oko 1373. u Krusevcu (tacna godina njenog rođena nije nikad konacno utvrđena, u romanu „Duge noci i crne zastave“ ima sedamnaest godina)
, bila je po majci od loze Nemanjica (cukununuka Vukana Nemanjica). Prema narodnom predanju, Olivera je bila verena za Miloca Obilica ali je njihovu vezu prekinula Miloceva pogibija na Kosovu. Krasila ju je izuzetna
fizicka lepota a bila je veoma inteligentna i obrazovana u vizantijskom duhu. Nakon Kosovske bitke, Olivera je 1390. godine u sklopu vazalskih obaveza data u Bajazitov harem. Legenda kace da je narod njen put od rodnog
Krusevca do turske evropske prestonice Jedrena posuo ruzama.
Kneginja Milica
Kneginja Milica - Supruga kneza Lazara, poreklom iz porodice Nemanjica. Po narodnom predanju njen otac bio je Jug Bogdan, dok istorija u njemu prepoznaje kneza Vratka, praunuka Nemanjinog sina Vukana.
Sa Lazarem je imala sedmoro dece. Kad joj je knez poginuo na Kosovu, Milica je upravljala drzavom, umesto svog maloletnog sina Stefana. Kada je ovaj postao punoletan, zamonasila se u manastiru Ljubostinja
i uzela ime Evgenija. Bila je veoma obrazovana, bavila se i knjizevnosću, poznata su njena dela „Molitva matere“ i „Udovstvu mojemu zenik“. Smatra se da su knjizevni dar od nje nasledili cerka Jelena Balšsic i sin despot Stefan.
Takođe je bila i vest diplomata.
Stefan Music
Stefan Music - Sin celnika Muse i Draginje, sestre kneza Lazara, zajedno sa bratom Lazarom je drzao oblast na Labu i u okolini Podujeva. U vreme prvog tursko-srpskog rata (1386–1389) knez mu je dodelio na
upravu vojnu tvrđavu u Pirotu ciji je kapetan bio do samog njenog osvajanja od strane Osmanlija. Nakon opsade Uzica 1373. godine knez Lazar mu je poverio na cuvanje župana Nikolu Altomanovica.
Mavro Orbin tvrdi da ga je Stefan oslepeo. Stefan je rođen pre 1356. godine (u vreme događanja romana „Duge noci i crne zastave“ bi trebalo da ima oko 35 godina), bio je najstariji od trojice brace
i nije se nikad zenio. Posle smrti svog oca, po principu prvorodstva, Stefan je preuzeo je ulogu glave porodice. Nije imao posebnu titulu vec se u napisima uz njegovo ime javlja epitet „gospodin“.
Bio je izuzetno lojalan svom ujaku Lazaru i na glasu kao odlican ratnik i strateg.
Stefan Lazarevic
Stefan Lazarevic - Sin kneza Lazara i potonji srpski despot Stefan Lazarevic, poznat i kao Stevan Visoki, bio je jedan od najumesnijih vladara Srbije u njenoj istoriji i period njegove vladavine smatra se sa pravom zlatnim dobom
Srbije. Rođen je u Krusevcu 1377. godine gde je na dvoru primio izvanredno obrazovanje, tecno je govorio nekoliko jezika, bio je veliki ljubitelj umetnosti i filozofije, pisao je poeziju, bio izrazito religiozan. Nakon pogibije kneza Lazara
na Kosovu 1389. godine dosao je na vlast kao jos maloletan. Lično je ispratio sestru Oliveru u Bajazitov harem i bio verni vazal Muratovom sinu sve do angorske bitke 1402. godine. U svoje vreme je vazio za jednog od najboljih
evropskih vitezova i vojskovođa, smatra se da je obnovio Red Zmaja zajedno sa ugarskim kraljem Zigmundom. Prema predanju, jedan od njegovih mucitelja u mladosti bio je Ivan Kosancic koji ga je obucavao vestini macevanja i vitestva.
Nikola Altomanovic
Nikola Altomanovic - Vlastelin iz loze Vojinovica, imao je veliki feud na prostoru između Rudnika i Jadranskog mora. Ucestvovao u građanskom ratu nakon smrti Dusana Silnog na strani cara Urosa a u savezu sa knezom Lazarom.
Nakon Uroseve smrti postao je jedan od najmocnijih velikasa i toliko ojačao da je primorao Dubrovnik da mu plasa godišnji danak od 2000 perpera kao zakonitom „nasledniku“ srpske krune. Iako je vazio za hrabrog i sposobnog
ratnika, bio je osion, bahat i nepromisljen što neki pripisuju njegovoj mladosti. Nakon pokusaja ubistva kneza Lazara na prevaru prilikom laznih pregovora u zimu 1371. godine, protiv njega je stvorena jaka vojna koalicija koja ga
je na kraju primorala na predaju nakon pada Uzica 1373. godine. Njegov posed je podeljen između saveznika gde je knez Lazar dobio zamasan deo. Prema Marvu Orbinu, bio je predat na cuvanje Stefanu Musicu koji je naredio da ga oslepe
Link
Dejan Stojiljkovic - Duge noci i crne zastave. Audio Knjiga Download
http://uptobox.com/yl1ao8dxnde7
Dejan Stojiljkovic - Duge noci i crne zastave
Knjiga pria koja ce vas oduseviti zavirite u zivot srpskog dvora ,, Zivot Srpskih vojvoda odnose menju ljudima
Zavirite u srbiju pre kosvske bitke ova knjiga ce vas sigurno ostaviti bez daha ,,Obozavacete
Bavi se zivotima najvecih srpskih junaka ..Srbije ,,,,
Zavirite malo i u dvor sultana ova knjiga sve obuhvata..
Duge noci crne zastave nije samo istoriski roman mnogo vise od toga
To je svedovcanstvo jednog perioda srpske Istorije
Ova knjiga je veoma znacajna upoznacete kroz ovu knjigu mnogo znacajni dogadjaja ..
Ovo nije nikako dosadan istoriski roman ova knjiga je pravo uzbudhjenje iz dogadjaju u dogadjaj neznajuci sta ce se sledece deseti ,,, Odusevice vas ,,, Prava prica uzivacete dok budete slusali ovu knjigu vraticete se u proslost,,,,Upoznacete mnogo toga puno likova ljudi znacajni za srpskiu istoriju,,,
Sta se sve desava u ovoj knjizi moracete da preslusate i da otkrijete zaplicute u proslost zivot vitozova casti istine borbe pa sve do ljubavi.. Zivot Srpskog dvora Srpskih Vojvoda upoznajte jih kroz ovu uzbudljvu pricu Duge Noci Crne zastave.. Kneza, Lazara , Princezu Oliveru ,Kneginju Milicu ,Stefana Lazarevica Upoznajte iz Drugacijeg ugla ... Kao i Bajazit Jilderim -,Murata, Pase Janicare Age
Tu su naravno nasi junaci Velike Vojvode Milos Obilic ,Milan Toplica Ivan Konsacic ,,,,Manje poznati Srpskoj istoriji Stefan Music Nikola Antomanovic,,,,Vuk Brankovic..... Svi su t u ovoj uzbudljivoj knjizi ako niste dosad preporucujem da je obavezno poslusate.procitajte preuzmite gore sa aktivnog linka uzivajte..
Sve istoriske licnosti bitne za Srbiju su ovioj knjizi sto je i razlog vise da je preslusate ,,,,,,,
Otkrite puno toga ,,,,
Zaplovite ,,,,,Kroz proslost
Trazila sam dugo nesto iz Srpske istorije zivota Srpskih vojvoda , bitaka srpskog kneza zivot iz srpskog dvora sve sam pronasla u knjizi......
Duge Noci Crne zastave je ispunila sva moja ocekivanaja
Sigurno ce vam se dopasti uzivajte u ovom neverovatnom delu.......
Meni se jako dopada....Sigurno ce i vama
Nadam se da sav dala puno razloga da preslusate ovu neverovatnu knjigu
Uzivajte u Slusanju
Trejler za knjigu „Duge noci crne zastave" Dejana Stojiljkovica
Opis knjige Dejan Stojiljkovica - Duge noci i crne zastave
Oluja se priblizava... I tri viteza joj krecu u susret. Prvi da bi sacuvao tajnu svog gospodara, drugi da bi dobio ruku žene koju voli, a treci da bi zario bodež
u samo srce te oluje...
Prolece 1386. godine. Granice Srbije potresaju upadi osmanlijskih pljackaskih hordi. U jednom takvom prepadu,
brzi osmanlijski konjanici uspevaju da iz pogranicnog manastira ukradu kivot cija je sadržina poznata samo srpskom
knezu Lazaru Hrebeljanovicu. Lazar odlucuje da posalje poteru i za taj zadatak bira dvojicu pripadnika viteškog Reda Zmaja
– svog kuma, toplickog vojvodu Milana, i njegovog pobratima, cuvenog macevaoca Ivana Kosancica. Njima se pridružuje i mladi,
svojeglavi vitez Miloš Obilic, koji je zaprosio ruku najmlade Lazareve kceri.
Trojka krece u potragu prateci krvavi trag pljackasa – od Lazareve prestonice Krusevca do Prilepa gde ih ceka stari prijatelj,
kraljevic Marko Mrnjavcevic. U Prilepu nalaze trgovca starinama za koga se prica da je u dosluhu sa demonima. U isto vreme,
silna osmanlijska vojska ceka utaborena kod Serdike, a kada glasovi predaka šapnu na uvo emiru Muratu da je kucnuo cas, on se
odlucuje na pokret. Prvo na udaru je pogranicno utvrdenje Pirot, ciji je kapetan Lazar Music, knezev rodak, resen pre da umre nego da Osmanlijama preda tvrdavu.
Na samoj granici hriscanstva, na bedemima ispred kojih se vijore crne zastave i ratni bubnjevi odjekuju u dugim nocima, bitka za kapije Evrope moze da pocne.
Likovi Duge noci i crne zastave
Knez Lazar
Knez Lazar - Sin Pribca Hrebeljanovića, velikog sluge na dvoru Dusana Silnog. Rodio se u Prilepcu kod Novog Brda i jos u ranoj mladosti postao dvorski sluzbenik,
prvo na Dusanovom a potom i na Urosevom dvoru. U Urosevoj službi je ostao do 1365. godine, kada je Uros za savladara dobio Vukasina Mrnjavcevića. Od te godine,
Lazar se javlja kao jedan od petnaestorice velikaša koji su se osamostalili na teritoriji nekadašnjeg Dusanovog carstva, prema zapisima iz tog doba, imao je oblast u okolini
Rudnika. Od tada nosi titulu kneza, ona je glasila: „Stefan Lazar, knez i samodrzavni gospodin Srba i Podunavlja i Primorja.“ Bio je ozenjen Milicom, kcerkom kneza Vratka, koja j
je bila od nemanjićke loze, po Vukanu, sinu Stefana Nemanje. Ucestvovao je u građanskom ratu koji je podelio srpsko carstvo nakon smrti Ducana Silnog i iz njega, nakon rasapa
velikog cupana Nikole Altomanovica, izasao kao najmoćniji velikas. Za prestono mesto je izabrao Krusevac gde je sagradio jako utvrđenje. Odrekao se prava na srpski presto u korist
Tvrtka I, iako je na njega imao pravo zahvaljujući krvnim vezama svoje supruge Milice sa lozom Nemanjica. Država kneza Lazara prostirala se između tokova Save i Dunava na severu,
Timoka na istoku, Drine na zapadu i Binicke reke na jugu. Zasluzan je za skidanje anateme koju je na srpsku Crkvu bacila Carigradska patrijarsija, kao i za konacno izmirenje dveju crkava.
Uopdte uzev, knez Lazar je imao najvecu podrdku od srpske Crkve od svih velikada toga vremena, toliko da ga je sama Crkva smatrala nosiocem kontinuiteta vlasti potekle od Nemanjica i
nezvanicnim naslednikom carske krune. Otud je u narodnoj epici i predanju Lazar cesce pominjan kao car nego kao knez. Među prvima je uvideo opasnost od najezde Osmanlija i porazio
ih je u dva navrata, prvo na Dubravici kod Paracina a zatim na Pločniku. Treci sudar sa njima na Vidovdan 1389. godine pokazao se kao koban po njega. Poginuo je u samoj bici, prema jednoj
verziji, prema drugoj – zarobljen i pogubljen po Bajazitovom naređenju. Ta njegova mucenička smrt uvela ga je ne samo u red svetaca vec i među omiljene srpske istorijske licnosti.
Murat I
Murat I - Mlađi sin Orhana Gazija koji je na tron dosao nakon pogibije svog starijeg brata Sulejmana. Nosio je nadimak Hudavedigar sto znaci Pravedni. Murat je znacajan po tome sto je bio prvi osmanski vladar
koji je sa svojom vojskom zakoracio na tlo Evrope ili Rumelije, kako su Osmanlije nazivali Evropu (Rumelija znaci doslovce zemlja Rimljana). Bio je veoma uspesan vojskovođa i za kratko vreme je osvojio znatne
teritorije. Nakon sto su pred njegovom vojskom pale tvrđave Nebet, corlu, Mezeli i Burgas osvojio je i Didimotihon, rezidenciju Jovana Kantakuzina. Jedrene, koje ce postati njegova evropska prestonica
Murat uzima 1361. (prema nekim hroničarima 1369. godine). U prvoj polovini 1371. Murat prelazi u Malu Aziju što koriste srpski velikaci – despot Ugljesa Mrnjavcević i njegov brat kralj Vukasin Mrnjavcevic
Ta velika srpska vojska (prema nekim procenama bilo je oko 70.000 ratnika) docivljava strasan poraz 26. septembra 1371. kod Cernomena na reci Marici. Nakon toga su Makedonija i hrisćanske zemlje
iza nje bile potpuno otvorene za dalja Muratova osvajanja. Posle pada zapadne Bugarske Romejsko carstvo (Vizantija) postaje njegov vazal. U prolece 1386. emir Murat krece u pohod na Srbiju koji ce se
pokazati kobnim po njega. Pohod je u pocetku imao uspeha i usledila su osvajanja Pirota i Nisa, posle kojih velika turska vojska predvođena Muratom ulazi u uski dzep u slivu reke Toplice blizu mesta
zvanog Plocnik. Tamo dozivljavaju katastrofalan poraz koji im nanose srpski knez Lazar i njegovi vazali. Prema nekim izvorima iz tog doba, poraz je bio tako veliki da su Turci u toj bici izgubili dve trecine
vojske a sam sultan se spasao begom u zadnji cas. Ovo je znatno usporilo osmanlijsku ekspanziju na zapad, ali Murat odlucuje da ponovo krene na Srbiju tri godine kasnije. U boju na Kosovu 1389. godine
gine zajedno sa svojim sinom Jakubom Celebijom, nakon cega ga na prestolu nasleđuje sin Bajazit. Za Murata se pogresno veruje da je osnovao korpus janjicara, takođe, zanimljiva cinjenica je da je bio
nepismen, potpisivao se na dokumenta tako sto bi umocio dlan u mastilo i ostavio otisak na hartiji. Nije voleo ucene ljude i mnoge od njih je proterao iz carstva. Bio je prekaljeni ratnik, odlican strateg,
strog ali pravedan vladar, predan veri i širenju carstva. Sahranjen je u Brusi gde pocivaju i njegov otac i deda.
Ivan Kosancic
Ivan Kosancic- Kosanicki vojvoda Ivan, sin Ognjena Kosancica, viteza iz pratnje Dusana Silnog. Kosancic je bio najbolji macevalac u srpskoj vojsci, poznat i po osobenom nacinu borbe sa dva maca –
dugim i kratkim. Bio je poznat i kao Zmaj od Radana, sto se dovodi u vezu sa njegovom pripadnosću viteškom Redu Zmaja ili Redu Svetog Đorđa. U narodu se zbog njegovih sposobnosti verovalo da je od
vilinskog roda, da je neranjiv i da govori nemust jezik. Kosancić je bio izuzetno obrazovan, govorio je tečno nekoliko jezika, od svih srpskih vitezova on je najbolje poznavao Osmanlije, njihove obicaje, zakone,
vojnu taktiku... Kosanciću se pripisuju epiteti slični onima koje je imao Sveti Đorđe i ostali sveti ratnici. Takođe, prisutne su i analogije sa starim slovenskim paganskim bozanstvima. Kosancić je bio jedan od
dvanaestorice vitezova koji su predvodili napad na turskog sultana u Kosovskoj bici.
Milos Obilic
Milos Obilic - Mladi i svojeglavi branicevski vojvoda koji nije bio plemenitog porekla ali je plemicko dostojanstvo stekao svojom hrabroscu i pozrtvovanjem na bojnom polju. Prema predanju, Obilic je
bio verenik Olivere Hrebeljanovic i njihovo vencanje se nije desilo zbog tragedije na Kosovu. Ucestvovao je u opsadi Pirota i Niša. Prema nekim navodima, njegova je bila ideja da se Muratova vojska
uvuce u uski dzep kraj korita Toplice i da se primeni taktika slicna onoj koju su koristili Germani protiv rimskih legija u Teutoburskoj šumi. U samom boju, koji je bio najveći osmanlijski poraz u njihovoj
dotadašnjoj istoriji, Milos je bio teško ranjen. Postoji predanje da je Milos bio u zavadi sa Vukom Brankovićem i da je njihovo rivalstvo imalo kobne posledice po srpsku vojsku u Kosovskoj bici. Jedna
verzija kosovske legende kaze da je Milos ubio Murata na prevaru, glumeći predaju, druga, koja je verovatnija, govori o odvaznom proboju grupe vitezova u centar osmanlijske vojske gde su ovi predvođeni Obilicem
uspeli da dođu do samog sultana i ubiju ga. Jedna lepa legenda iz Toplice kaze da je Milos preživeo Kosovsku bitku i da je tesko ranjen umro sledeceg dana u narucju svoje verenice Olivere.
Milan Toplica
Milan Toplica - Toplicki vojvoda i jedan od Lazarevih „gospodara granice“. Bio je pobratim Ivana Kosancica i knežev kum.
Poznat i kao Zmaj od Toplice, Milan je vazio za jednog od najboljih strelaca svoga vremena. On i Ivan Kosancić bili su pobratimi.
Narodna epika ga pamti kao visokog coveka i Ivanovog saputnika prilikom uhođenja Turaka pre Kosovske bitke. Prema jednog drugom predanju,
Milan je usao zajedno sa Obilićem u Muratov sator kao prevodilac i zajedno sa njim poginuo. Legenda takođe kaze da je neimenovana Kosovka devojka bila Milanova verenica.
Vuk Brankovic
Vuk Branković - Zet kneza Lazara, gospodar Pristine, Vučitrna i Trepce, sin sevastokratora Branka Mladenovica, koji je vladao u Ohridu i bio u sluzbi Urosa Nejakog. Bio je znacajan oblasni gospodar i po snazi i moci gotovo izjednacen
sa Lazarom. Ucestvovao je s njim u Kosovskom boju 1389. gde mu je pripisana navodna izdaja, sto, naravno, nije utemeljeno, kao i njegova zavada sa Milosem Obilicem. Nakon Kosovske bitke dugo se odupirao Turcima, ali ga je
Bajazit konacno prognao sa njegovog poseda negde oko 1396. godine. Izvori nepouzdano govore o vremenu i mestu njegove smrti, prema nekima umro je u turskom ropstvu, prema drugima je umro na Svetoj
Gori gde mu se zamonasio brat.
Olivera Lazarevic
Olivera Lazarevic - Najmlađa kci kneza Lazara i kneginje Milice, rođena oko 1373. u Krusevcu (tacna godina njenog rođena nije nikad konacno utvrđena, u romanu „Duge noci i crne zastave“ ima sedamnaest godina)
, bila je po majci od loze Nemanjica (cukununuka Vukana Nemanjica). Prema narodnom predanju, Olivera je bila verena za Miloca Obilica ali je njihovu vezu prekinula Miloceva pogibija na Kosovu. Krasila ju je izuzetna
fizicka lepota a bila je veoma inteligentna i obrazovana u vizantijskom duhu. Nakon Kosovske bitke, Olivera je 1390. godine u sklopu vazalskih obaveza data u Bajazitov harem. Legenda kace da je narod njen put od rodnog
Krusevca do turske evropske prestonice Jedrena posuo ruzama.
Kneginja Milica
Kneginja Milica - Supruga kneza Lazara, poreklom iz porodice Nemanjica. Po narodnom predanju njen otac bio je Jug Bogdan, dok istorija u njemu prepoznaje kneza Vratka, praunuka Nemanjinog sina Vukana.
Sa Lazarem je imala sedmoro dece. Kad joj je knez poginuo na Kosovu, Milica je upravljala drzavom, umesto svog maloletnog sina Stefana. Kada je ovaj postao punoletan, zamonasila se u manastiru Ljubostinja
i uzela ime Evgenija. Bila je veoma obrazovana, bavila se i knjizevnosću, poznata su njena dela „Molitva matere“ i „Udovstvu mojemu zenik“. Smatra se da su knjizevni dar od nje nasledili cerka Jelena Balšsic i sin despot Stefan.
Takođe je bila i vest diplomata.
Stefan Music
Stefan Music - Sin celnika Muse i Draginje, sestre kneza Lazara, zajedno sa bratom Lazarom je drzao oblast na Labu i u okolini Podujeva. U vreme prvog tursko-srpskog rata (1386–1389) knez mu je dodelio na
upravu vojnu tvrđavu u Pirotu ciji je kapetan bio do samog njenog osvajanja od strane Osmanlija. Nakon opsade Uzica 1373. godine knez Lazar mu je poverio na cuvanje župana Nikolu Altomanovica.
Mavro Orbin tvrdi da ga je Stefan oslepeo. Stefan je rođen pre 1356. godine (u vreme događanja romana „Duge noci i crne zastave“ bi trebalo da ima oko 35 godina), bio je najstariji od trojice brace
i nije se nikad zenio. Posle smrti svog oca, po principu prvorodstva, Stefan je preuzeo je ulogu glave porodice. Nije imao posebnu titulu vec se u napisima uz njegovo ime javlja epitet „gospodin“.
Bio je izuzetno lojalan svom ujaku Lazaru i na glasu kao odlican ratnik i strateg.
Stefan Lazarevic
Stefan Lazarevic - Sin kneza Lazara i potonji srpski despot Stefan Lazarevic, poznat i kao Stevan Visoki, bio je jedan od najumesnijih vladara Srbije u njenoj istoriji i period njegove vladavine smatra se sa pravom zlatnim dobom
Srbije. Rođen je u Krusevcu 1377. godine gde je na dvoru primio izvanredno obrazovanje, tecno je govorio nekoliko jezika, bio je veliki ljubitelj umetnosti i filozofije, pisao je poeziju, bio izrazito religiozan. Nakon pogibije kneza Lazara
na Kosovu 1389. godine dosao je na vlast kao jos maloletan. Lično je ispratio sestru Oliveru u Bajazitov harem i bio verni vazal Muratovom sinu sve do angorske bitke 1402. godine. U svoje vreme je vazio za jednog od najboljih
evropskih vitezova i vojskovođa, smatra se da je obnovio Red Zmaja zajedno sa ugarskim kraljem Zigmundom. Prema predanju, jedan od njegovih mucitelja u mladosti bio je Ivan Kosancic koji ga je obucavao vestini macevanja i vitestva.
Nikola Altomanovic
Nikola Altomanovic - Vlastelin iz loze Vojinovica, imao je veliki feud na prostoru između Rudnika i Jadranskog mora. Ucestvovao u građanskom ratu nakon smrti Dusana Silnog na strani cara Urosa a u savezu sa knezom Lazarom.
Nakon Uroseve smrti postao je jedan od najmocnijih velikasa i toliko ojačao da je primorao Dubrovnik da mu plasa godišnji danak od 2000 perpera kao zakonitom „nasledniku“ srpske krune. Iako je vazio za hrabrog i sposobnog
ratnika, bio je osion, bahat i nepromisljen što neki pripisuju njegovoj mladosti. Nakon pokusaja ubistva kneza Lazara na prevaru prilikom laznih pregovora u zimu 1371. godine, protiv njega je stvorena jaka vojna koalicija koja ga
je na kraju primorala na predaju nakon pada Uzica 1373. godine. Njegov posed je podeljen između saveznika gde je knez Lazar dobio zamasan deo. Prema Marvu Orbinu, bio je predat na cuvanje Stefanu Musicu koji je naredio da ga oslepe
Bajazit Jilderim
Bajazit Jilderim - Bajazit Munjeviti bio je srednji sin emira Murata, hronicari ga opisuju kao izvanrednog ratnika, narocito veštog u rukovanju bojnom sekirom, ali i kao brzopletog, osionog i tvrdoglavog coveka.
Neki turski izvori cak idu toliko daleko da mu pripisuju i ponasanje nedolicno jednom muslimanskom vladaru kao što je konzumiranje alkohola. Pratio je oca u svim vojnim pohodima i u njima se dokazao
kao hrabar borac, zbog cega je i dobio nadimak Jilderim (Munjeviti). Njemu se pripisuje cuvena izjava „Moji konji ce se napasati na oltaru Svetog Petra u Rimu“. Na celo carevine je došao na Gazimestanu
1389. godine, nakon pogibije oca Murata i brata Jakuba. Pogresno se veruje da je on naredio da se Jakub ubije da bi prigrabio presto. Podto se Kosovska bitka zavrdila neredenim ishodom gde su obe vojske
pretrpele znatne gubitke, Bajazit je na savetovanje svojih vezira sklopio mir sa Vukom Brankovićem i pozurio put Jedrena da uzdrmanu carevinu dovede u red. Ozenio se Oliverom Hrebeljanović 1390. godine u
sklopu vazalnog ugovora sa Srbijom. Srpski despot Stefan Lazarevic bio je njegov vazal i ucestvovao u pobedi kod Nikopolja i porazu kod Angore 1402. godine. Ova potonja bitka bila je kobna po Bajazita
jer su ga tad zarobili Mongoli. Njihov vođa Tamerlan prema Bajazitu se ophodio sa duznim postovanjem, glasine i price o tobožnjem ponižavanju i torturi su izmišljotine i preterivanja kasnijeg doba.
Bajazit je, međutim, skoncao u ropstvu, najverovatnije od napada astme ili srcanog udara.
Ivan Kosancic , Milos Obilic,Milan Toplica na slici
Jos puno likova znanih i neznanih bitnih i nebitni istorija koja je ispisana... Trenuci zivota istorije ljudi Srbije koju svako treba da zna...
Dejan Stojiljkovic - Duge noci i crne zastave Audio Knjiga Download link
Link
Dejan Stojiljkovic - Duge noci i crne zastave. Audio Knjiga Download
http://uptobox.com/yl1ao8dxnde7
Dejan Stojiljkovic - Duge noci i crne zastave
Knjiga pria koja ce vas oduseviti zavirite u zivot srpskog dvora ,, Zivot Srpskih vojvoda odnose menju ljudima
Zavirite u srbiju pre kosvske bitke ova knjiga ce vas sigurno ostaviti bez daha ,,Obozavacete
Bavi se zivotima najvecih srpskih junaka ..Srbije ,,,,
Zavirite malo i u dvor sultana ova knjiga sve obuhvata..
Duge noci crne zastave nije samo istoriski roman mnogo vise od toga
To je svedovcanstvo jednog perioda srpske Istorije
Ova knjiga je veoma znacajna upoznacete kroz ovu knjigu mnogo znacajni dogadjaja ..
Ovo nije nikako dosadan istoriski roman ova knjiga je pravo uzbudhjenje iz dogadjaju u dogadjaj neznajuci sta ce se sledece deseti ,,, Odusevice vas ,,, Prava prica uzivacete dok budete slusali ovu knjigu vraticete se u proslost,,,,Upoznacete mnogo toga puno likova ljudi znacajni za srpskiu istoriju,,,
Sta se sve desava u ovoj knjizi moracete da preslusate i da otkrijete zaplicute u proslost zivot vitozova casti istine borbe pa sve do ljubavi.. Zivot Srpskog dvora Srpskih Vojvoda upoznajte jih kroz ovu uzbudljvu pricu Duge Noci Crne zastave.. Kneza, Lazara , Princezu Oliveru ,Kneginju Milicu ,Stefana Lazarevica Upoznajte iz Drugacijeg ugla ... Kao i Bajazit Jilderim -,Murata, Pase Janicare Age
Tu su naravno nasi junaci Velike Vojvode Milos Obilic ,Milan Toplica Ivan Konsacic ,,,,Manje poznati Srpskoj istoriji Stefan Music Nikola Antomanovic,,,,Vuk Brankovic..... Svi su t u ovoj uzbudljivoj knjizi ako niste dosad preporucujem da je obavezno poslusate.procitajte preuzmite gore sa aktivnog linka uzivajte..
Sve istoriske licnosti bitne za Srbiju su ovioj knjizi sto je i razlog vise da je preslusate ,,,,,,,
Otkrite puno toga ,,,,
Zaplovite ,,,,,Kroz proslost
Trazila sam dugo nesto iz Srpske istorije zivota Srpskih vojvoda , bitaka srpskog kneza zivot iz srpskog dvora sve sam pronasla u knjizi......
Duge Noci Crne zastave je ispunila sva moja ocekivanaja
Sigurno ce vam se dopasti uzivajte u ovom neverovatnom delu.......
Meni se jako dopada....Sigurno ce i vama
Nadam se da sav dala puno razloga da preslusate ovu neverovatnu knjigu
Uzivajte u Slusanju
Коментари
Постави коментар